DA LI ĆE TRAMP IZGUBITI KONTROLU NAD KONGRESOM?! Milioni Amerikanaca glasaju, problemi na biralištima, evo zašto su ovi izbori presudni
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Amerikanci danas biraju novi sastav Kongresa, a ishod može da odredi koliko će Tramp imati prostora da sprovodi svoju politiku u naredne dve godine.
- Glasa se za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 mesta u Senatu, uz veliku pažnju na Teksas, Mičigen, Džordžiju i druge ključne države.
Amerikanci danas, 3. novembra, izlaze na međuizbore na kojima odlučuju o budućem sastavu Kongresa, a samim tim i o odnosu političkih snaga u Vašingtonu tokom preostale dve godine predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Ovi izbori ne odlučuju o tome ko će biti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ali njihov ishod može značajno da utiče na mogućnost Bele kuće da sprovodi svoju politiku, donosi zakone i ostvaruje političke ciljeve.
Birači odlučuju o svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od ukupno 100 mesta u Senatu. U brojnim saveznim državama istovremeno se održavaju izbori za guvernere i druge državne i lokalne funkcije.
Glasanje je u toku širom Sjedinjenih Američkih Država, a na pojedinim biračkim mestima zabeleženi su redovi i tehnički problemi. Ipak, prema izveštajima američkih medija, izborni proces se uglavnom odvija bez većih poremećaja.
Prema podacima Univerziteta Floride koje prenosi CBS, više od 59 miliona Amerikanaca glasalo je pre samog izbornog dana, koristeći mogućnost ranog glasanja ili glasanja poštom.
Posebnu pažnju privlači Teksas, gde je zabeleženo veliko interesovanje birača. U okrugu Haris, u kojem se nalazi Hjuston, već tokom dana premašen je prethodni rekord izlaznosti na međuizborima.
Američko Ministarstvo pravde najavilo je raspoređivanje oko 1.000 izbornih posmatrača i nadzornika u svih 50 saveznih država, radi praćenja poštovanja saveznih izbornih propisa.
Šta je američki Kongres i zašto je važan?
Kongres je zakonodavna grana savezne vlasti Sjedinjenih Američkih Država. Njegov zadatak je da donosi i menja savezne zakone, odlučuje o državnim finansijama i kontroliše rad izvršne vlasti.
Sastoji se od dva doma: Predstavničkog doma i Senata.
Predstavnički dom ima 435 članova, koji se biraju na mandat od dve godine. Broj predstavnika svake savezne države zavisi od broja stanovnika, pa mnogoljudne države poput Kalifornije i Teksasa imaju znatno više predstavnika od manjih država.
Senat ima 100 članova, po dva iz svake od 50 saveznih država, bez obzira na broj stanovnika. Senatori imaju šestogodišnje mandate, a približno trećina mesta obnavlja se svake dve godine.
Da bi predlog saveznog zakona bio upućen predsedniku na potpisivanje, moraju ga usvojiti oba doma Kongresa u istovetnom obliku.
To znači da nijedna stranka ne može samostalno da donosi zakone samo zato što kontroliše jedan od dva doma.
Koja je razlika između Predstavničkog doma i Senata?
Iako oba doma učestvuju u donošenju zakona, njihove nadležnosti nisu potpuno iste.
Predstavnički dom ima posebno važnu ulogu u pokretanju poreskih zakona, odlučivanju o javnoj potrošnji i nadzoru nad radom predsedničke administracije.
Takođe ima ovlašćenje da pokrene postupak opoziva predsednika, poznat kao impičment, prostom većinom glasova.
Senat, s druge strane, potvrđuje brojne predsedničke nominacije, uključujući članove administracije, ambasadore i savezne sudije. Takođe daje saglasnost na određene međunarodne ugovore.
U slučaju impičmenta, Senat sprovodi suđenje i može da smeni predsednika ukoliko za osudu glasa dvotrećinska većina prisutnih senatora.
Zbog toga je kontrola nad oba doma izuzetno važna za funkcionisanje američke vlasti.
Zašto su ovi izbori toliko važni za Trampa?
Međuizbori se održavaju na polovini četvorogodišnjeg predsedničkog mandata i često predstavljaju svojevrsnu proveru podrške aktuelnoj administraciji.
Ako republikanci zadrže kontrolu nad oba doma Kongresa, Tramp će imati povoljnije političke uslove za sprovođenje zakonodavne agende, iako će za pojedine odluke i dalje biti potrebna podrška dela demokrata.
Ukoliko demokrate osvoje Predstavnički dom, moći će da blokiraju ili menjaju brojne zakonodavne inicijative, pokreću istrage i pojačaju parlamentarni nadzor nad Belom kućom.
Ako preuzmu Senat, dobiće i mogućnost da ograniče predsednikova imenovanja na važne funkcije.
Demokratska većina u Predstavničkom domu mogla bi da pokrene i novi postupak impičmenta protiv Trampa, koji je već dva puta bio opozvan u tom domu, 2019. i 2021. godine, ali ga je Senat oba puta oslobodio optužbi.
Međutim, čak ni eventualno pokretanje novog impičmenta ne bi automatski značilo smenu predsednika. Za to bi bila potrebna dvotrećinska većina u Senatu.
Koje teme najviše zanimaju američke birače?
Ekonomija i troškovi života nalaze se među najvažnijim pitanjima na ovim izborima.
Mnogi Amerikanci zabrinuti su zbog cena hrane, stanovanja, energenata i drugih svakodnevnih troškova. Tramp je tokom predsedničke kampanje 2024. godine obećavao smanjenje cena, pa je ekonomska situacija postala jedno od važnih merila uspešnosti njegove administracije.
Veliku pažnju privlače i američka spoljna politika i rat sa Iranom, posebno zbog posledica po cene nafte i goriva. Poremećaji u Hormuškom moreuzu dodatno su otvorili pitanje ekonomskih posledica sukoba i američkog vojnog angažovanja.
Imigracija ostaje jedna od centralnih tema republikanaca. Tramp svoju politiku strože kontrole granice predstavlja kao važan rezultat administracije, dok se političke rasprave vode o posledicama takvih mera i njihovoj primeni.
Sve značajnija tema postaje i veštačka inteligencija, posebno izgradnja velikih data centara, zbog njihovog uticaja na lokalne zajednice, potrošnju električne energije i zapošljavanje.
Koje savezne države će biti posebno važne?
Posebna pažnja usmerena je na izbore za Senat u Teksasu, Džordžiji, Severnoj Karolini, Ohaju, Mičigenu, Mejnu, Ajovi, Kanzasu i drugim državama u kojima se vode značajne političke borbe.
U Teksasu se za mesto u Senatu nadmeću republikanac Ken Pakston i demokrata Džejms Talariko. Ova država decenijama predstavlja važno uporište republikanaca.
U Mičigenu se suočavaju demokrata Abdul El Sajed i republikanac Majk Rodžers, dok se u Ajovi republikanka Ešli Hinson nadmeće sa demokratom Džošom Turekom.
Kanzas takođe privlači pažnju, jer demokrate nisu osvojile mesto u američkom Senatu iz te države još od 1932. godine. Republikanski senator Rodžer Maršal pokušava da osvoji novi mandat u nadmetanju sa demokratom Adamom Hamiltonom.
Važne su i brojne trke za Predstavnički dom, jer čak i relativno mali broj promenjenih mesta može da odluči koja će stranka imati većinu.
Kada se očekuju prvi rezultati?
Prva biračka mesta zatvaraju se večeras oko ponoći po srpskom vremenu, u delovima Indijane i Kentakija. Nakon toga počinje postepeno objavljivanje rezultata.
Tokom noći zatvaraće se biračka mesta u drugim saveznim državama, uključujući Džordžiju, Severnu Karolinu, Ohajo, Floridu, Teksas i Mičigen.
Poslednja biračka mesta zatvaraju se u sredu oko 7 časova ujutru po srpskom vremenu na Havajima i u većem delu Aljaske, dok se glasanje na najzapadnijim Aleutskim ostrvima završava oko 8 časova.
Ipak, konačni rezultati možda neće biti poznati odmah. U pojedinim državama prebrojavanje glasova pristiglih poštom može da potraje danima, a tesne izborne trke mogu dovesti i do ponovnog brojanja glasova.
Zbog toga će tokom izborne noći posebnu pažnju privlačiti ne samo broj osvojenih mesta, već i rezultati u ključnim državama koji bi mogli da odluče ko će kontrolisati američki Kongres.
Bez obzira na konačan ishod, rezultati međuizbora uticaće na političke odnose u Vašingtonu, a republikanci i demokrate počeće da se pripremaju i za sledeće predsedničke izbore, zakazane za 2028. godinu.